A-M

Deskripcija – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma deskripcija

Prema definiciji je značenje pojma deskripcija jasno i koncizno prevedeno kao opisivanje, opis, a poreklo reči jeste iz latinskog jezika od reči description, descriptionis uznačenju opis, opisivanje, približavanje nekih utisaka, odnosno od glagola describo, describere u prevodu opisivati, opisno davati detalje, izražavati, prikazivati opisom neke činjenice i zapažanja.

Deskripcija kao stilska figura u književnosti i razlika u odnosu na naraciju

Kada je u pitanju književnost, deskripcija se ubraja u stilske figure koje u delima proze služe da opisuju sa manje ili više detalja realne ili izmišljene činjenice kako bi se sama radnja više približila čitaocima, i kako bi se generalno dobilo na opširnosti i na umetničkom dojmu samog dela.

Najčešće se, naravno zavisno od vrste književnog dela odnosno samog žanra, deskripcija ipak i upotrebljava da opisuje neke spoljne odlike okoline, te glavnih ili sporednih likova radnje, da bi se o njima stekao što jasniji i precizniji utisak.

Kada je opet književnost u pitanju, veoma često se mešaju pojmovi naracije i deskripcije, ali sama deskripcija je opisno delovanje u cilju ne iznošenja nikakve radnje i događaja, već u smislu opisa prirode, likova ili činjenica, koje su značajne ali koje nisu sama srž dela, već služe da nekada ulepšaju ili naruže ono o čemu se piše, da bi se opisom upotpunila jasna slika.

Sa aspekta svoje „širine“ deskripcija može u književnostio biti kraća ili obimnija, sa manjim ili većim brojem detalja koji će imati za svrhu da dodaju „ono nešto“ samoj radnji ili zbivanju, ali nikada ne služi da opisuje samu radnju ili tok zbivanja odnosno fabulu.

Naravno da svaka deskripcija kao figura u književnom delu, ima svoju ulogu da zaokruži jednu kisao u celinu, da je upotpuni i da joj na lepoti i značaju, kako bi se sam čitalac što jasnije posvetio sa karakterima, sa okolinom, sa zbivanjem koje predominira u datom delu.

Kada je u pitanju lingvistika, postoji i poznati termin deskriptivna lingvistika, a koji se objašnjava kao jedno sasvim i jasno i objektivno opisivanje određene jezičke norme u okvirnom vremenu, te se poznaje takođe i pojam audio deskripcije koja je način da se ono što je misaono ili vizuelno pak prenese govorom ili u audio formatu onima koji treba da steknu doživljaj o nekom delu ili o događaju.

Prema jasnim definicijama je deskripcija prikaz; opis; predstavljanje nečega opisno; dočaravanje; oslikavanje rečima; ocrtavanje; i ona služi da približi neke fizičke karakteristike likova ili okoline koji su predmet nekog dela ili radnje.

Mada se često i u prozi i u lirskim delima, naracija i deskripcija smatraju i mešaju kao jedno te isto, zapravo se može reći da su one jedna drugoj oponentne odnosno da prikazuju na sasvim suprotne načine ono što se u delu potencira.

Naime, naracija je ono što opisuje samu radnju, zbivanje, događaje, ono što čitaoca upućuje u samo dešavanje u delu i što mu daje jednu preciznu sliku nečega što se realno dešava kako bi on to mogao da zamisli i vizualizuje.

Sa druge strane je deskripcija opis nečega što je karakteristično, nečega dominantnog, lika ili karaktera, okoline, opis događaja ali ne sam događaj, mada se često može sresti jedan termin koji se naziva i narativna deskripcija.

Pomenuti pojam se odnosi na to da u delu dolazi do mešanja naracije i deskripcije bez sasvim jasne granice, jer pisac opisujući događaj kao takav koristi i dodatak stilske figure deskripcije, koja je tu da jasnije opiše detalje koji su u vezi sa samom radnjom, ali je isključena iz dešavanja odnosno nije vezana za sam tok zbivanja, već je fokusirana na ono „oko njega“.

Kada se u naraciji desi situacija da autor naglo prekine izveštavanje o događaju da bi opisao osobine svog glavnog lika, te situaciju u kojoj se on nalazi, okolinu, prirodu, takav se momenat u književnosti naziva deskriptivna pauza.

Pisac putem deskripcije, a posebno u lirskim delima, ima za cilj da naglasi neke emocije, da ih približi čitaocima, te da na takav način na trenutak skrene pažnju i da umetne neke karakteristike lika ili pak okoline koje su značajne za razumevanje same radnje, da se pobliže opravda ili da se prikaže i negativno neka crta ličnosti ili uticaj okruženja na neku odliku lika odnosno radnju koju je on preduzeo („bila je tamna i lepljiva noć, navodila je da srce jače lupa i da se u njemu rađa pobuna protiv svega, da se pozove na oružje i na sukobe sa jačima“).

Kada je lirika u pitanju, deskripcija kao figura ima posebno mesto, jer iako se u prvi mah čini da je onafokusirana na opis spoljašnjosti, ona zapravo opisuje i unutrašnje borbe i karaktere glavnih likova, i na takav način ih „ogoljava pred čitaocima“, te se uz druge stilske figure kakve su alegorije, metafore, simbole, ona pojačava.

U vremenu romantizma, deskripcija je dobila jedan posve drugačiji oblik, te su se ove stilske figure koristile da se nečemu da jedan nežan i romantičan detalj, da se upotpuni opis i da se na takav način pojača emocija koja nije mogla biti dovoljno jako iskazana drugim stilskim elementima u delu.

Naime, poznati romantičari su u svojim delima, veoma vešto koristili deskripciju da opišu ono što se na prvi mah ne bi moglo jasno uočiti, ono što je nedokučivo i tajanstveno, što je banalizovano i previše jasno, a ne treba da bude takvo po svojoj svrsi i suštini.

Kaže se da se pomoću deskripcije zapravo izgrađuju slike koje su prepune nekih detalja, koje su žive i koje imaju za cilj da pomognu da se sve što bolje shvati ali na jedan indirektan način, vešto prožeto opisima onoga što se u datom momentu čini kao nevažno.

Tako, kada iznenada pisac sa suštine radnje krene da opisuje neku balsku haljinu, vreme u letnjoj noći i vetar koji je topao, i na taj način on zapravo unosi neka svoja shvatanja i razmišljanja, a skrećući pažnju čitaocu, da ta čista jedna naracija nije tako laka kako se čini, i da treba obratiti pažnju na širu sliku, na okolinu, na karakter na smisao.

Sponzorisano

loading...
Loading...