Definicija i poreklo pojma degutantno
U svom osnovnom značenju izvedenom preko sinonima, degutantno ima značenje neukusno, odvratno, odbojno, nepodnošljivo.
Generalno se ovakav pojam odnosi na osobe ili ponašanje odnosno radnje koje su „bez šlifa i ukusa“, koje su neprilične i koje nisu dovoljno prefinjene, te se tako upotrebljava pojam da je neko ili nešto degutantno, ružno, neprilično, neprikladno.
Najčešće se u žargonu ovakav pojam odnosi na nečije navike ili postupke, te ponašanje u širem smislu reči, koje je odvratno, repulsivno i odbojno, i koje ne priliči situaciji ili osobi, mada se opet to nekada svrstava u lični stav i mišljenje, iako postoje svakako one navike i postupci koji su uopšteno posmatrano degutantnost.
Međutim, u vezi sa pojmom degutantnosti jeste najčešće u upotrebi sintaksa „o ukusima ne vredi raspravljati“, kada se izražava nečiji lični stav o onome što jeste ili nije prikladno.
Kada se pođe na primer od nečijeg načina odevanja, postoje određeni principi i pravila kako se treba oblačiti kada se ide u neke institucije, te se svakako tada nameću norme i degutantno se izjednačava sa pojmom neprikladno i zabranjeno (primer je da u sud, bolnicu, opštinu i neke druge javne institucija nije pravilno i jeste degutantno doći u šorcu ili papučama).
No kada se radi o nečijem ličnom stilu odevanja, naravno da ne postoji univerzalno pravilo kako će neko da se odene kada izađe na ulicu, dođe na neki javni skup, te se tada mišljenja ne mogu shvatiti kao pravila, i nema potrebe da se izjednačava nečiji lični stav da li je degutantno da je neko oskudno odeven ili je „apa drapa“ na mestima koja su neutralna, i koja nemaju veze nekad sa pravilima ponašanja.
Ponašanje za trpezom, nekada se smatra degutantnim u sinonimu sa nekulturnim kada osoba priča punih usta, kada glasno „mljacka“, kada stavi laktove na sto, ali u nekim kulturama je na primer glasno mljavkanje opet stvar izražavanja zahvalnosti domaćinu i odraza uživanja u hrani koja je ponuđena, i smatra se delom „normalnog ponašanja“.
U međuljudskim odnosima se degutantnim ponašanjem smatra i preterana gestikulacija, te neartikulisan govor, preterano i neprilično smejanje, i generalno sve ono što nije po „bon-tonu“ i što ne priliči osobi koja je prefinjena i kulturna.
Može se reći da se degutantnost smatra odsustvom manira i lepog ponašanja uopšte, mada je opet sve stvar ličnog stava i shvatanja, dok recimo čačkanje nosa u javnosti jeste uopšteno degutantna stvar koja je univerzalno za svakoga neprikladna.
Maniri se stiču i uče od malena, posmatranjem ponašanja roditelja, prijatelja, okoline uopšte, i neko ih ili ima ili nema, ali se i osoba koja smatra i ukaže da je nešto neprikladno može smatrati snobom, ili se može steći utisak da je ona sklona osuđivanju i da se pretvara da je „nobles“ i vrlo prefinjena.
Jasno je da se danas u vremenu moderne civilizacije, može dosta diskutovati o tome šta jeste a šta nije degutantno, te se svakako maniri i lepo ponašanje sreću sve ređe, i prihvataju se i neka ponašanja i navike, koje su bile smatrane pre svega vrlo nekulturnim i neodgovarajućim.
Smatra se da je prenaglašeno rečeno, ono što je degutantno sasvim i „gadno i odbojno“, sasvim neprihvatljivo i odvratno, pa se pre svega odnosi na ono što je vezano za ponašanje i loše navike.
Dakle, ne može da se kaže obično da je neka hrana degutantna u smislu bezukusna ili odvratna, već se pre svega misli na to da je neko sklon da se ponaša repulsivno, da je sklon određenim ili kičastim ili preteranim i navalentnim ponašanjima, mada opet ovi pojmovi nisu sinonimi i ne odražavaju uvek ono što je teško shvatljivo kao loše.
Pojam je potekao od francuske reči degoutant, mada se danas i u žargonu koristi termin degouté, a za nešto što je neprihvatljivo, odbojno, odvratno, neukusno.
Iz pomenutog pojma je izvedena zapravo u francuskom jeziku i glagolska forma degouter koja se kod nas prevodio kao degutirati, sa smislom ono što izaziva gađenje i odbojnost, ali i u nekom smislu odvraćanja neke osobe od cilja ili namere.
Da bi nešto moglo da se posmatra kao degutantno, zapravo se veruje da treba da vređa osnovne postulate pristojnosti, da bude uopšteno neprihvatljivo ponašanje i da se svako slaže da je neko ili nešto odvratno, neprikladno, odbojno do odvratnosti ili gađenja.
Česta je situacija da se pojam degutantnosti, upotrebljava u žargonu „tek tako“ bez jasne predstave o značenju i bez pojma o pravom vremenu kada se ovaj pojam može upotrebiti kao takav, pa je postalo skoro moderno da svako ima prava da nešto označi kao degutantno ili da kaže da je nešto degute.
Za nekoga je degutantno na primer kada pripadnici muškog pola sređuju obrve, koriste preparate za negu kože i jednostavno idu na tretmane ili se lepo oblače, mada se u drugim okolnostima ovakvo ponašanje naziva metroseksulnost.
Agresivno ponašanje prema manjinama ili osobama koje su druge rasne, etničke, nacionalne ili verske pripadnosti, jeste ono što je univerzalno degutantno, te se upotreba termina tada nalazi kao veoma opravdana i pre svega jasno tačna.
Ono što je degutantno zapravo univerzalno jeste „vređanje“ osnovnih postulata pristojnosti i neke lepe i normalne forme, ali u smislu da se stalno ponavlja i da je uvreženo kao jedna hronična i/ili jako istrajna pojava, koja smeta većini a ne samo pojedincu.
