A-M

Decentralizacija – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma decentralizacija

Kao etimološki pojam je decentralizacija poreklom od reči iz grčkog jezika „de“ u značenju od nčega i „centrum“ u značenju centar, središte, te se prevodi kao udaljavanje od centra, periferija, i označava pre svega decentralizaciju vlasti, u smislu uvcećanja moći i nadležnosti onih perifernih institucija i organa, a sve u odnosu na sam vrh vlasti ili centralnu instituciju koja treba da donosu odluke.

Postoje razlike koje se odnose na takozvanu pravu decentralizaciju i na devoluciju, kada je u pitanju samo delovanje institucija koje imaju veća prava u odnosu na vlastodavne centralne organe u uređenom društvenom sistemu, a one podrazumevaju sledeće:

Loading...

Prava decentralizacija – podrazumeva da se sama vlast i mogućnost upravljačkog izbora sa vrha koji je glavni vlastodavni organ u društvu ili uređenoj državi, prenosi na neke nedržavne ili pak nehijerarhijske institucije i organe, koji ostaju pod upravljačkim nadzorom centralne institucije ali imaju prava na svoje donošenje odluka i njih prosleđuju sa „periferije prema vrhu“;

Devolucija ili pak autonomija – oblik je decentralizovanog sistema koji daje ovlašćenja o svakom donošenju odluka i zakona nekim autonomnim delovima izvršne vlasti, te oni imaju u jednom pak i materijalnom i političkom smislu nezavisnost ili autonomiju u svom delovanju.

Postoji i termin upravne decentralizacije koja nije prava već praktično lažna decentralizacija, kada se vlast i donošenje odluka prenose na „niže strukture vlasti“, prema hijerarhiji, te im se daje mogućnost uticaja na odlučivanje teoretski, ali u praksi glavne odluke donose i vrše upravo oni sa vrha „piramide upravnog sistema“ države ili društva.

Decentralizacija kao oblik državnog i društvenog uređenja

Podela decentralizacije prema subjedinicama državne uprave i generalno u sistemu demokratskog društva dalje može da bude na potkategorije – teritorijalne; neteritorijalne, kao i sudske; upravne i normativne decentralizacije (u zavisnosti na koje se organe prenosi upravna vlast koja se tako decentralizuje).

Kada je u pitanju politički sistem, nemoguće je realno postojanje i apsolutistički centralizovenog uređenja države i društva, pa sledstveno nije moguća kao antipod ni apsolutna decentralizacija ili jedan samoupravni sistem, koji za sebe kao takav ne može da funkcioniše bez uticaja glavnih organa vlasti, ali ne u apsolutističkom i isključivom smislu.

Pojam decentralizacije se sam po sebi ne može koristiti za komparaciju, te se uvodi u politici i uopšte u etimologiji pojma takozvana mera decentralizacije, kojom se utvrđuje koliko je država ili društvena zajednica zapravo decentralizovana u pravom smislu reči.

Kada se razmatra odnos centralizacije i decentralizacije, on predstavlja suštinsku razliku u tome u kojoj meri se dele pravne norme i prava na odlučivanje od strane državnog vrha na teritorijalne ili nehijerarhijske podjedinice, koje su aktivni učesnici u pravnim, sudskim i normativnim delovima.

Dakle, jedan decentralizovani sistem ima poredak normativa na teritorijalnom području, koji jeste i skup pravila i normativa, te zakona koji važe i koji se donose „lokalno“, te se kao takvi predlažu i prenose na glavne upravne institucije koje ih razmatraju i opet donose odluke da li se mogu i/ili ne mogu prihvatiti i sprovesti, ali je bitna validna uloga u odlučivanju teritorijalnih samouprava.

loading...

Koje su mane i koje su prednosti decentralizacije u praksi?

Smatra se da je decentralizacija kao model odlučivanja koje je na neki način ravnopravno prema svima raspodeljeno, u osnovi demokratskih političkih sistema, te da država kao takva donosi neke odluke jednostavnije i brže, upravljajući se i prema stavovima i odlukama podjedinica uprave ali koje imaju pravo na sopstveni integritet te utiču na državne organe svojim odlukama i rešenjima.

Praktično značenje opisanih procesa decentralizcije jeste u tome da su oni koji teritorijalno jesu nezavisni i imaju autonomiju, postaju bliži onima koji na kraju donose odluke i uređuju sistem, te imaju prava na lakše usmeravanje postupaka i predloga prema vrhovnim organima.

Sve navedeno dalje doprinosi u isti mah i većoj jednostavnosti i efikasnosti u delovanju i samoj pak organizaciji sistema, te se stvara i veća transparencija između povezanih instanci, kao i jedna olakšana komunikacija između vrha i periferije vlasti, bez prevelikih uplitanja birokratije, pa se tako i neke potencijalne ili već napravljene pogreške lakše i efikasnije rešavaju i uklanjaju.

Decentralizacija je posebno značajna u onim državama koje su ekonomski slabije razvijene, jer sama po sebi i po svojim principima doprinosi ekonomskoj stabilizaciji, jer se praktično stvara mreža državnih organa koji se dalje diferentuju u sisteme koji olakšavaju praćenje nekih lokalnih prihoda, što generalno u centralizovanom uređenju nije moguće zbog nedostatka razđenosti i ne postojanja nedržavnih institucija koje bi se bavila na primer finansijskim aspektima, kao sasvim nezavisne i nehijerarhijske.

U velikoj meri sama decentralizacija podiže i jednu kulturnu svest o potrebi izmirivanja obaveza prema društvu i sam od sebe se stvara osećaj pripadnosti i zajedništva, bez koga sam fiskalni ili pravni sistem ne bi mogao da funkcioniše, ali je on u ovom slučaju razvijen na lokalnom nivou bez uplitanja i potrebe da se državni vrh apsolutistički i naredbodavno postavlja prema populaciji i obveznicima.

Sistem decentralizacije, nije sistem samovolje i haosa, već je uređen na demokratski način, gde svaka institucija i pojedinac razvija svoju svest o tome da mora da da svoj doprinos da bi sistem i funkcionisao, ali je opet siguran da ima i svoja prava i da može da ih ostvari, bez bojazni da će ili biti restrikovan ili da će ostati uskraćen za ono što mu po svim zakonskim aktima pripada.

Loading...

Međutim, svakako je logično da u političkom i pravnom aspektu u decentralizovanoj državi, i na lokalno teritorijalnom nivou odluku definitivno donose oni predstavnici vlasti koji su određene struke, a ne laici ili narodne mase koje bi dovele do potpunog haosa ukoliko bi svako radio prema svojim nahođenjima, te se praktično radi o prenošenju odgovornosti sa viših na niže instance, ali se povratnim procesom odluke koje dolaze sa periferije sagledavaju opet od strane viših nivoa.

Sponzorisano

loading...
Loading...