Definicija i poreklo pojma bujrum
Prema definiciji je pojam bujrum poznati turcizam koji je ostao u upotrebi na našim prostorima i ima značenje izvolite, a nekada se može prevesti i kao recite ili zapovedite odnosno naređujte u imperativnom obliku.
Svakako je jasno da je na našim prostorima, od tuđica koje su nastale kao tekovina istorijskih vremena kada su razne kulture i narodi bili zapravo „samešani“ sa našim narodom, te tako svakako ostavili traga i u jeziku, najviše turcizama, za koje se nekada ne zna jasno značenje iako se upotrebljavaju u svakodnevnom govoru.
Tako je često pogrešna percepcija da se pojam bujrum odnosi na izražavanje zahvalnosti, ali je on zapravo u originalu u turskom jeziku preveden kao izvolite, recite, zatražite ili u krajnjem slučaju kao naredite, šta želite, zapovedite.
U Bosni i Hercegovini i u ostalim pre svega muslimanskim zemljama, je pojam bujrum oznaka za dobrodošlicu i gostoprimstvo, te obično izražava jedan poziv da se gost pridruži domaćinu u jelu ili piću odnosno da sedne za trpezu.
No svakako ovakav se termin može upotrebiti i kada želimo da dobijemo neku informaciju i da nekoga nešto pitamo, te nam se kurtoazno iz ljubaznosti odgovara izvolite, šta želite, recite.
Smatra se da se ovaj pojam pre svega upotrebljava kao poziv da se drugoj osobi ili osobama pridružimo u onome što rade, a u najčešćem kontekstu da se podeli hrana i piće, i ovakav se pojam kod nas u žargonu u odnosu na ostale turcizme ređe koristi.
Da li je potrebno koristiti turcizme kada postoje naše odgovarajuće reči za date pojmove?
Istorijski je poznata činjenica da je naša zemlja bila punih pet vekova pod vladavinom Osmanlija, te ne čudi ni najmanje što su se neke reči sasvim odomaćile u našem govoru, i uopšte više ne postoji svest da se radi o tuđicama, za koje svakako postoje sasvim jasni i odgovarajući sinonimi u našem jeziku, ali ih mnogo ređe i manje koristimo.
Tako je i pojam bujrum (u originalnom turskom jeziku buyrun), označeno kao izvolite, ali koje može opet da ima različit prizvuk, te da bude službeno, srdačno, „radi reda“, nekada teatralno i čak i ponizno, zavisno od situacije i konteksta.
Nejasno je ipak da kada naš narod kaže „Idemo do parkinga po vaš automobil. Bujrum“, da umesto reči izvolite upotrebi upravo ovaj turcizam, kada za time nema potrebe, a ne može se reći i da je ostao navika, kakve su na primer situacije sa pojmovima jorgan; džezva; čaršaf, avlija; aman; merak.
Nekada se smatra da za određene reči nema jasne definicijer i nekog tačnog prevoda u našem jeziku, kakav je po pravilu slučaj sa pojmom merak, koji ne može da objasni takav vid radosti i uživanja kakav se baš može izraziti kroz dati pojam.
Ekspanzija turskih serija je doprinela da se ponovo na našem prostoru popularizuje i na neki način i prihvati turski jezik, te se sve češće koriste žargonski neke reči kakve su pozdravne, upitne ili neke generalno osnovne kratke forme, koje bi i kao potencijalni turisti „valjaloi da znamo“ kada posetimo neko tursko letovalište ili istorijske znamenitosti.
Turci kao narod, imaju tendenciju da često ponavljaju pojmove bujrum, merhaba (hvala), Alah, Alah (Bože, Bože); aferim (bravo) i slično, te su se one zapravo i odomaćile kod nas, iako dosta ljudi i ne razume šta je zapravo tačno značenje, postalo je izraz pomodarstva da se ponovo pokreće popularizacija turcizama u našem narodu.
Taklo se smatra da je postalo nužno i sastavni deo jedne moderne kulture da se poznaje značenje osnovnih turcizama, i samo neki od njih su – avlija (dvorište); at (konj); ašik, ašikovati (ljubav ili udvaranje); avaz (glas, informacija); aber (ogovaranje, tajna).
Nije međutim ravnopravno kada neko jeste morao kroz istoriju da se prilagodi i kada su se turcizmi jednostavno „uvukli“ među naše pojmove, te baš kada se pomislilo da se jezik nekoako i može da „prečisti“, ponovo iz pomodarstva dođe do pojave turcizama kao odraza jednog jasnog i sažimanja sa kulturom naroda i ciljem da se upozna njihova umetnost, običaji i jezik.
Naravno da je neki naš čukun deda imao običaj da kaže avlija, bostan, berićet, ali u današnje vreme a posebno borbom nekih naših viđenijih ljudi da se jezik očuva kao izvornma tekovina, nije jednako kada se zbog mode upotrebe pojmovi kojima se pre svega i ne zna jasno značenje, te se u tom smislu često može biti smešan.
No, svakako da se ima pravo obogatiti jezik i razumeti turcizmi, te se i naučiti neka druga kultura i običaji u meri u kojoj to nekoga zaista zanima, ali nema nikakve potrebe da se ovakvi izrazi koriste u žargonu i da se provlače kroz novinske i medijske informacije, te čak i stručnu literaturu.
Književni izraz je jedna sasvim druga tematika, i tada mnoge reči koje su tuđice imaju zapravo odraz jedne stilizacije, potrebe da se naglasi porekllo likova, mesto zbivanja, nekada satira i ironija.
No, poznato je da se i danas koriste neke sintakse sa turcizmima, a kakva je na primer ona stara poslovica „Obrao je zelen bostan“, gde generalno bostan odnosno lubenica, ima značenje da je neko nadrljao i da mu se „ne piše dobro“.
