Definicija i poreklo pojma bedevija
Prema etimološkom poreklu je reč bedevija dospela sa arapskog govornog područja.
Kod nas se pak smatra turcizmom, te označava generalno rasnu kobilu arapske sorte, koja je bila cenjena i vrlo plemenita kao vrsta konja, ali se u našem jeziku ovaj pojam preuzet od Turaka koristi u baš pozitivnom kontekstu da označi stamenu, krupnu, sposobnu žensku osobu, koja je uz sve to i lepa i to je preneseno ili figurativno značenje reči.
No, u srpskom jeziku se pomenuta reč bedevija često upotrebljava i u negativnoj konotaciji, kada želi neko da se uvredi, u smislu da je nesuvislog ponašanja, da nema manire i kulturu, da je prost ili nepromišljen, da „lupeta“ ili se ponaša neskladno sa nekom situacijom, pa se za njega kaže da se ponaša bedevijasto, ili se jednostavno naziva bedevijom (u pogrdnom smislu se često koriste kao sinonimi termini kreten, idiot, budala, budalast, moron – iako su oni veoma pogrešnog pak i značenja i nije lepo da se koriste da se neko vređa, jer označavaju medicinski rečeno poremećaje mentalnog razvoja odnosno nivoa inteligencije).
U nekim slučajevima se termin bedevija može takođe pogrdno upotrebiti kao termin za žensku osobu koja je vulgarna, prosta, napadna, drska, tvrdoglava, svojeglava, naporna, a sa ciljem da bude primećena ili uvek u centru pažnje ali na sasvim jedan pogrešan način (na primer sasvim neprikladnim gestikuliranjem, napadnim odevanjem, prostim govorom i ponašanjem).
Tako se često navode primeri prenesenog značenja reči kao – ona bedevija navrla po svome (u pogrdnom smislu za svojeglavu, tvrdoglavu ženu); prava je bedevija, ne popušta ni po koju cenu; kao i primeri bukvalnog značenja (kada bedevija označava zdravu, rasnu, krupnu i veoma lepu kobilu) – moram da upregnem bedeviju pa da idem na oranje ili „moja sura bedevija“ koja je pak pominjana u narodnoj epskoj pesmi Marko Kraljević i Filip Madžarin.
Kako se danas reč bedevija posebno upotrebljava u negativnom kontekstu, tako je često bilo i u vreme dok je naša zemlja bila pod Turcima, te se muškarci i žene nisu otvoreno hvalili ni svojim odnosom niti pokazivali emocije i davali komplimente, ali se izraz bedevija koristio kako bi se opisala žena koja je sinonim za brojne karakterne mane, i zapravo od tada se ovaj pojam koristio kao bukvalan prevod kobila, ali u pogrdnom značenju za žensku osobu.
Dalje se i u savremenom društvu zadržao ne tako pohvalan običaj da se žene i u XIX i XX veku i uvrede na jedan mizeran način, tako što se nazivaju bedevijama, što je na neki način sinonim za alapače; prostakuše; rospije; drske žene; karakondžule; oštrokondže; naporne i tvrdoglave žene i za žene koje su takozvane „kalašture“ (ne u smislu da su neuredne i prljave, već posve najviše ili nevaspitane i bezobrazne).
Kako je kod arapskih naroda i kasnije i kod Turaka, bedevija bila rasna kobila koja je često pak bila i važna u pohodima, te je cenjena kao rasa arapskih konja čak i više voljena nego same žene (a poznato je da su arapski i turski narodi poligamni, odnosno da imaju više žena).
To se zapravo smatra da je takav negativan pristup nastao upravo u vreme „pod Turcima“, te da je opstao i do danas kao jedan svojevrsni šovinistički pristup miškaraca prema ženama, posebno sa nepobitnim razvojem ženskih prava, te i obrazovanjem i izjednačavanjem žena sa muškarcima u brojnim privatnim i profesionalnim poljima i različitim životnim aspektima.
No, svakako se dešava da se bedevija kao termin, takođe pretpostavlja se od vremena Turaka, koristi da se izrazi ljubav i poštovanje prema nekoj ženi, te da se na taj način njoj uputi jedan i kompliment da je lepa, sposobna, otresita, pouzdana, spretna, uporna i vredna, „svoja“ i dobra.
Poznat je u islamskim zemljama i takozvani „kult Bedevije“, po svom osnivaču koji se zvao Ahmed el Bedevi, i koji je ovaj islamski pravac osnovao u vreme XIII veka (tako da se on često i osporava jer nije nastao u vreme Proroka Muhameda ili nekog od njegovih sledbenika), pa se pak i smatrao verskom grupacijom koja treba da se cenzuriše i da se zabrani.
Kako su od prošlosti pa do danas narodi u našoj zemlji i voleli i svađali se sa svojim „lepšim polovinama“, ne može se sa sigurnošću tvrditi da li se bedevija posmatra kao kompliment ili češće kao pogrdna reč na račun žena, ali je činjenica da se generalno ovaj termin koristi za žene koje su ili krupne građe ili koje su stasite i povećane telesne mase, te i za žene koje sve svoje atribute napadno i nakaradno ističu „na izvol’te“, kao i za one koje se preterano kinđure i koje koriste jaku šminku, koja nije prilagođena njihovom staležu ili profesiji niti godinama, kao ni pak njihovoj prirodno „korpulentnoj“ telesnoj konstituciji.
Danas se pojam bedevija koristi retko, kada se odnosi na rasnu kobilu, ili konja uopšte (može da se u nekim pokrajinama i regijama naše zemlje, kakav je Srem ili neka druga Vojvođanska sela i sretne u žargonu nešto češće, kao naziv za tovarnog ili teretnog konja; konja koji vuče kola ili za konja koji pomaže u poljoprivrednim radovima), te se smatra samo rečju koja je poznati turcizam i koja podseća na neke prošle dane istorije koje svi žele da zaborave, ali koji su neumitno upisani u tragu vremena.
To bi bilo to što se tiče pojma bedevija, nadamo se da vam je sada jasnije značenje ove reči.
