Definicija i poreklo pojma avans
Po etimološkoj terminologiji je pojam avans poreklom od latinske reči, avans, avantis u značenju napred, unapred, pre ili ispred, i označava nešto što se daje kao sredstvo predujma, kao unapred isplaćeno materijalno sredstvo, ili kao neki dug koji se isplaćuje pre vremena, kao deo sredstava koji se ulaže pre konačne realizacije.
Svakako je jasno da je ovaj termin najčešći u ekonomskom smislu, u sferi poslovanja i prometa roba i usluga, te u platnom prometu, ali osim novčanog oblika, može da predstavlja avansno dato obećanje, formiranje ugovorne obaveze između poslodavca i zaposlenog, te davanje neke vrste ili satisfakcije ili pak i garancije da će se dalja saradnja odvijati po pravilima i obavezama koje su i predviđene zakonskim okvirima.
Definisano u pravom smislu terminologije poslovanja, avans je ispunjavanje dela obaveza pre roka dospeća, te je ono što se daje unapred kao garant, ili ono što je stimulacija za uspešnu vrstu saradnje, pa se obično daje kao deo plate unapred, kao deo najma za nekretninu, kao jedan vid obećanja da će da se ispoštuju sve odredbe nekog dogovora.
Kada se posmatra u praktičnom smislu, avans se daje od strane poslodavca radniku ili kupcu, a kako bi se on stimulisao da obavlja dalji posao ili kako bi pokrio deo troškova za proizvodnju i promet roba i usluga, te je primer avansa davanje dela sredstava kod kupovine stana u izgradnji, kako bi se onaj koji je izvršilac radova mogao praktično obezbediti da će se realizovati kupovina a opet i sam mogao sredstva da iskoristi kako bi nabavio potreban materijal za gradnju, i završio nekretninu u dogovorenom roku.
Ono što jeste važno, avans je reverzibilno sredstvo i ne donosi onome ko ga daje nikakav gubitak, jer se ugovornom obavezom pod koju on ne potpada, može vratiti kada ona strana koja ga je pak uzela ne ispuni neku dogovorenu odredbu, te se tako avans posmatra kao jedno sredstvo „obrta“ koje ima svrhu ali ne daje nikakav gubitak, i tako je sigurnost jedna njegova odlika u poslovanju.
Upravo je ovo što je navedeno, tj činjenica da avans praktično nije deo ugovorne obaveze, razlika između ostalih vrsta ugovorom predviđenih transakcija kakve su kapara; hipoteka; jemstvo; kao i kaucija; zalog; ugovorom definisana kazna ili solidarnost onoga ko je dužnik, i ko mora po svim i pravilima i propisima da se ophosi prema onome ko je dao navedene forme predujma, te može pak biti pravno sankcionisan ako postupi drugačije.
Avans se izražava obično u određenom procentu ukupne vrednosti, što se određuje na osnovu i same vrste predmeta ugovora koji je ozakonjen, te se materijalno sredstvo ili neki drugi vid već unapred datog sredstva izražava kao dao glavnice koji se daje kao garant, sa mogućnošću povrata u slučaju da dođe do nekih nepoštovanja predviđenih pravila i normi.
Princip je da se avans uvek daje unapred, pre početka izvršenja neke obaveze, ali da se svakako u bilo kom momentu može u celosti dobiti unazad, ako se onaj ko ga je dao predomisli ili ako onaj ko ga je uzeo ne ispuni ono što je kao obećanje dao i za šta je sredstva uzeo unapred.
Upotreba pojma avans u ekonomiji, razlike i sličnosti sa drugim ekonomskim pojmovima
Nije retkost da se u ekonomskoj praksi i terminologiji, stvara zabuna između sličnosti i razlika termina avans, i pojmova predračuna, računa i avansnog računa, te će u nastavku teksta biti dalje napravljena jedna nužna paralela između ovih čestih termina, koji su posebno laicima vrlo nejasni i lako se međusobno mešaju i stavljaju se kao ekvivalenti jedni drugima.
Predračun – podrazumeva jedan potpuno neobavezujući pravni dokument koji nije predmet knjiženja, koji ne mora da se plati (i to je na odluci kupca usluga ili robe), te nije predmet nikakvog ugovora i ne može da se oporezuje svota koja je uračunata po predračunu (nema poreza na dodatnu vrednost, ili takozvanog PDV-a);
Avansni račun – predstavlja kategoriju koja jeste propisana ugovornom obavezom, i koja potpada pod poresku obavezu i nužno plaćanje PDV-a, bilo na dan knjiženja računa ili pak na dan samog obračuna, ali po pravilima za robu i usluge ne može da se izvrši isporuka kupcu dok se ne izmiri celokupna vrednost ugovorne obaveze, te je ovo jedan način ugovorene rezervacije onoga što kupac ima u planu da ostvari kao dobit;
Račun – jeste konačni obračun kada se plaća ukupna vrednost robe i usluga, koja je umanjena za vrednost avansnog računa sa dodatim PDV-om, i kada se sa danom isporučivanja robe ili pravnog izvršenja usluge izdaje kompletan dokument koji je oporezovan i koji je zakonski validan;
Avans – nije obuhvaćen ugovornom obavezom, i ne uvodi se u zakonski okvir oporezivanja, i jedan je oblik garanta da će se transakcija obaviti po dogovoru i bez rizika, pa iako se sastavlja ugovor o prometu roba i usluga, u njemu avans nije sadržan kao klauzula, i on se može vratiti u određenom vremenskom roku, te se obično koristi u slučaju nekih nesavesnih i/ili nepouzdanih plaćanja, kada se traži avans zarade kod nesigurnih poslodavaca, ali i avans za troškove putarine, za neke troškove koji su nepredviđeni, i u pravom smislu jeste predujam ili ono što se daje nekom unapred, sa mogućnošću povrata ako dođe do nekih kršenja pravila između ugovornih strana.
Dakle, rezimirano, avans jeste ili određena novčana suma ili neki drugi oblik transakcije, koji nije zakonski predmet ugovorne obaveze, ali je jedna vrsta garanta između onih potpisnika ugovorne obaveze, te se posmatra kao jedna vrsta delimičnog ispunjavanja obaveza iz ugovora a pre dalje njegove kompletne realizacije, i podpada pod takozvani ugovor o delu, kada ga obično onaj koji je naručilac daje onome ko je izvršilac.
Važno je shvatiti da avans nije deo izvršenja ugovorne obaveze, niti može da obezbedi tačnu pak realizaciju ugovora i njegovo poštovanje, a nema nikakve sankcije jer je povratno sredstvo kad se obaveza ne ispuni, a takođe se ukupna ugovorena suma umanjuje za procentualni iznos avansa baš kada se ispune sve klauzule ugovora, iako avans sam po sebi niti je sadržan u ugovoru niti je predmet oporezivanja, te se oporezuje i ugovara celokupni iznos, a avans se daje kao predujam.
