Definicija i poreklo pojma akontacija
Prema definiciji je akontacija jedan deo novca koji se uzima unapred kao predujam, na ime zarade ili na ime dela plate koji se kasnije uračunava i odbija od ukupno zarađenih sredstava.
Poreklo reči akontacija jeste iz italijanskog ili tačnije iz latinskog jezika, od pojma a conto u značenju uzeti na račun (nečega, na ime nečega), u smislu uzimanja unapred, kao na zadatu reč, pozajmicu ili već na osnovu onoga što će biti odrađeno u toku daljeg posla najčešće na jednom pak mesečnom nivou kao zarada u formi plate.
Dakle, kada se govori o akontaciji, po pravilu ona predstavlja ugovorom definisano pravo i pak i obavezu da se nekome isplati određena suma novca unapred, a kako bi i ta određena strana imala neka sredstva za svoje potrebe ili obaveze, dok strana koja daje akontaciju nije na gubitku jer se pak ista uračunava kao data, i za istu sumu se plata umanjuje.
Da bi se dala akontacija, mora da postoji njasno definisan ugovor o radu između zaposlenog i poslodavca, da bi se mogla dati određena sredstva (po pravilu u novcu izražena), a to i jeste zapravo davanje jednog dela od ukupne sume koja je još uvek neizmirena ugovorna obaveza.
Laički rečeno, ako ste vi pod ugovorom sa nekom firmom i primate platu, vi možete da pre naredne mesečne plate tražite akontaciju od nekoliko procenata koliko vam je potrebno, i ona vam biva isplaćena unapred, ali vam se kasnije plata koju primate umanjuje za taj iznos koji ste uzeli kao akontaciju ili predujam, jer ste ugovorom obavezani da odradite i taj deo ugovora kojim je definiosana akontacija.
Kada je u pitanju takozvana akontna cena neke robe ili usluga, to je ona cena koja je određena unapred i nije definitivna i obično je manja od one koja će biti utvrđena kao definitivna.
Na primer, kada se govori o akontnoj ceni maline, ona je na početku berbe manja nego na kraju sezone, i onda se može malina prodati po akontnoj ceni, ali uz kasniju doplatu kada na državnom nivou bude definisana regularna cena.
Generalno sa aspekta poverenja i stimulacije radnika, akontacija ima veoma pozitivan efekat, jer se tako pored ispunjavanja ugovornih obaveza, daje i neka garancija radnicima da će oni biti i tako isplaćeni za svoja zalaganja i uloženi rad, te da mogu uvek i da računaju na neka sredstva unapred ako im je to potrebno u datom trenutku.
Na takav način se učvršćuje veza poslodavca i radnika, i stvara se jedna pozitivna atmosfera, te sami radnici znaju da uvek imaju neki vid sigurnosti i da mogu unapred da imaju na raspolaganju svoja sredstva koja će svakako na kraju meseca i da zarade, ali koja su im možda baš tada i u tom određenom momentu potrebna i ranije, da izvrše neke svoje obaveze.
Nekada se na primer akontacija daje za potrebna sredstva za rad, u poljoprivredi da bi se kupilo djubrivo, mašine, da bi se obradila zemlja pre sezone za berbu, ali akontacija nije isto što i zajam, jer se zajam mora vratiti, a akontacija je deo onoga što će se svakako zaraditi i što je predujam.
Isto tako u zanatskim poslovima, u domaćinstvu na primer kada se kreči kuća, moleru se daje akontacija da kupi potreban materijal, ali opet ona će biti uračunata u njegovu cenu rada, ako je dogovor da on obezbedi potreban materijal.
Akontacija kao pojam koji je u upotrebi jasno definisan u bankarstvu, ekonomiji i privredi
Akontno je ono što je dato ili je već unapred određeno, ono što se uzima unapred kao predračun, na račun buduće definisane zarade, ono što će biti odbijeno od ukupne zarade kada se na kraju meseca izvrši obračun.
Dakle, akontacija ili predujam jeste po pravili suma novca koju jedna ugovorna strana kao jasni predujam daje drugoj ugoornoj strani, a uz obavezu da se ista suma odbije od ukupne naknade za rad i usluge, ili da se odradi u naturi, kako bi se pre svega olakšalo poslovanje strane kojoj se akontacija daje.
Kada se daje suma novca koja se zove akontacija, ona je tada vlasništvo onoga ko je najzad ipak i primio novac i on nema dugovanja prema davaocu akontacije, već je sve jasno definisano i jasno je sasvim precizirano ugovorom, da se isplaćena akontna sredstva odbijaju od konačne zarade u vidu plate, honorara i sličnog vida konačnog obračuna između ugovornih stranaka.
Akontacija je poznata među laicima i kao isplata unapred, i nekada se smatrala isplatom prve polovine plate, i zvala se akontna zarada.
Pravilo je da se akontacija smatra jednom vrstom garancije za rad i isplatu preostale sume novca koju je neko zaradio, te se kako je ranije i pomenuto utvrđuje akontna cena rada, usluga ili robe, koja se isplaćuje tražiocima, i na kraju se izvrši doplata preostalog dela sredstava.
Često je ranije postojalo pravilo da se akontacija svede na robnu razmenu, odnosno da kada u doba krize firme nemaju novca, onda se vrši obračun određenih namirnica i umesto novca se uzimaju sredstva za poljoprivredu, namirnice za ishranu, razni materijal za gradnju i slično.
Dakle, ako se uzme primer poljoprivredne proizvodnje, tada se akontacija može isplatiti u novcu, unapred kako bi se obezbedila sredstva za predstojeću sezonu, gde se proizvođač obavezuje da će se od njegovih ukupno ostvarenih i naplaćenih proizvedenih sredstava odbiti deo koji je on uzeo kao akontaciju.
U pomenutim se situacijama akontacija može izjednačiti sa pojmovima zalog, garancija, garant, jemstvo, a jer se obavezuju obe strane da se ispune ugovorne obaveze, i ona koja uzima sredstva unapred da će za taj novac biti umanjena konačna zarada, te i ona strana koja novac daje, kako bi privolela radnika i stekla njegovo poverenja tako što mu je na takav način „izašla u susret“.
Neki od najpoznatijih sinonima za pojam akontacija (mada ne nužno uvek istog značenja, a sve shodno situaciji koja je sasvim konkretna), mogu biti – zalog; kaucija; jemstvo; kapara; depozit; garancija; predujam; polog; avans; osiguranje; hipoteka.
Svakako se putem akontacije, poslodavac obavezuje da radniku ostvari prava koja su mu ugovorno zagarantovana, ali se i radnik obavezuje da do kraja odradi date obaveze, te ipak ako je došlo do neke promene, u suprotnom uzeta sredstva mora da vrati delimično ili u celosti (na primer ako napusti posao ili se iz nekog razloga ne može do kraja idpuniti njegova ugovorna obaveza).
