A-M

Agonija – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma agonija

Prema definiciji je reč agonija poreklom iz grčkog jezika i u originalnom prevodu označava „samrtničke muke; mučenje; izdisaj; teške muke; samrtni ropac“, te se i na taj način kao pojam objašnjava kao neki vid beznađa, mučenja, tegoba, patnje, nevolja, golgote, mučeništva, jada.

Pogledajmo šta ovaj pojam znači u bukvalnom i figurativnom značenju.

Pojam agonija u „bukvalnom“ i u figurativnom značenju

Iako je reč agonija veoma zastupljena u našem žargonskom govoru, te je neka osoba koristi kako bi opisala „teške muke“ na kojima se nalazi u nekom životnom aspektu, te je u nekom smislu „ni tamo ni ovamo“, odnosno „niti živi niti mre“, u smislu velike patnje, nevolje u kojoj se nalazi, te i bola i nesreće koju proživljava, mora se uspostaviti razlika između agonije u pravom smislu reči, kao i njenog prenesenog odnosno figurativnog značenja i tumačenja.

Dakle, kada se posmatra pravo ili „bukvalno“ značenje reči agonija, obično je u pitanju baš jedan termin koji je vezan za široko medicinski pojam koji se odnosi na muke kroz koje pacijent prolazi zbog bolesti; poremećaj svesti; halucinacije i pomućen razum; bolove koje trpi; „samrtnu borbu“, borbu sa teškom bolešću ili poremećajem, osećaj bliske smrti koji proživljava u mukama.

Međutim, kada je u pitanju figurativno značenje pomenute reči, ona označava i neke pak minorne tegobe, te predstavlja često i svojevrsno preuveličavanje ili preterivanje tegoba ili neugodnosti, pa se na primer stanje besparice, ili stanje nesrećne zaljubljensoti hiperbolizuje kao stanje agonije ili se na primer neko žali da je „u agoniji“ kada je u bilo kakvoj situaciji koja mu donosi patnju ili nelagodu, mada je to samo njegovo lično shvatanje i ubeđenje, a situacija nije „alarmantna“.

Tako dakle, mada ni u kom smislu agonija i manji stres, patnja, bol, nisu sinonimi, oni se često poistovećuju, te se kao agonija označava i nečiji „osećaj“ da mu se „bliži kraj; da je na samrti; da nestaje ili da umire“, u nekom prenesenom smislu ali ne zaista i u realnom kontekstu.

Ne retko je agonija i definicija za strah od smrti, gubitka, bola, neke bolesti ili patnje, te i često je i poistovećena sa osećanjem očajanja ili nemoći da se nešto promeni, pa se žargonski takva stanja i predstavljaju kao „velika agonija“.

Postoje i situacije u kojima neko istinski preteruje, te je u agoniji kada kasni na posao, kada nema da kupi neku markiranu garderobu, kada mu kasni plata, kada mu se neko „zameri“ ili ga uvredi, i tada svakako treba napraviti bitnu razliku u osnovnom pojmu i shvatiti šta je agonija u suštini.

Sinonimi za reč agonija radi jasnijeg razgraničavanja tačnog značenja pojma

Dakle, kako je navedeno na početku ovog teksta, reč agonija u prevodu sa grčkog jezika, ima pak značenje smrt; samrtnička muka; patnja; izdisaj; nesreća; bol koji neko oseća; odnosno „veliko ili nepojmljivo zlo koje nekoga može da zadesi“.

Međutim, kako se često značenje reči agonija poistovećuje sa nekim potpuno netačnim ili manje i ozbiljnim pojmovima, neki od sinonima pojma agonija su – patnja i bol (figurativno rečeno ili preneseno „šamar ili bič sudbine“); golgota; tortura (figurativno „kamen oko vrata; teret“); jad ili beda; nedaća; mučenje; umiranje (figurativno „samrtni ropac; izdisaj; ni tamo-ni ovamo; pri kraju ili niti živi, niti umire“); nestajanje; propadanje; uništenje; završetak (figurativno „zalazak; suton; pomračenje; raspad života; amin; poslednji pozdrav“); nemaština; neugodnost; nelagoda i muke; siromaštvo; oskudevanje; oskudica; golgota; zlopaćenje; skučenost; trpljenje; postradanje i mnogi drugi.

Agonija kao budistički pojam religijskog uverenja prenesen u filozofiju i psihologiju

Zanimljivo je i to da je u filozofiji i u psihologiji, pojam agonije kao sinonim za patnje, nesreću i strradanja, prenet upravo iz budizma kao religije, te da je i u ostalim verskim uverenjima, pojam stradalništva osnova jačanja vere i posvećenja sa Bogom i da su muke i jad suština onoga što je i ispravno i neophodno kao dokaz posvećenosti i rešenosti da se neko „okaje od greha“.

Smatra se naime da je Šakajmuni Gautama Buda, prvi i definisao pojam agonije na kome je dalje i postala osnova religijskog budističkog učenja, te da je po njemu patnja u suštini sažeta od četri istine – „istine o samoj patnji; istine o poreklu patnje; istine o prestanku patnje i istine o putu na kome patnja prestaje“, te se smatra da je od rođenja do smrti, suština življenja u mukama i patnji i da on i treba da bude težak i mučan kako bi se spoznala njegova suština i srž.

Kada se govori o hrišćanskoj religiji, poznato je da je raspeće Isusa na Golgoti, definisano među vernicima kao čin mučenja ili agonije kroz koju je on za istinu i veru morao da prođe, te je prava njegova veličina upravo u tome što je sve to podneo i žrtvovao se, te je kao nagradu od Boga pak on „dobio“ vaskrsenje.

Inače sama reč „golgota“ kao takva se može poistovetiti sa pojmom agonije, te nije verovatno ni malo slučajno što se danas mesto na kome je razapet Hrist, poistovećuje sa velikim patnjama i sa mukama, i jedan je od sinonima sa rečju agonija.

Od istorijskih vremena sve do danas, ljudi su upotrebljavali pojam agonija ili pak i neke njegove sinonime, u smislu kada su prolazili kroz bilo kakve vrste patnji ili muke, bilo da je reč o bolesti ili stanju „gledanja u oči smrti“ usled ranjavanja u ratovima; kao i kroz takozvanu „stvaralačku agoniju“, što su bile muke pesnika, slikara, kompozitora, književnika, arhitekata kada su radili na svojim delima; „strastvenu ili ljubavnu agoniju“, kada su ljudi bivali nesrećno zaljubljeni, kada su odbijani ili patili zbog jada i čemera ljubavi („Romeo i Julija“ delo i sindrom, koji pak ima u sebi elemente agonije, sa tragičnim krajem); stanje agonije usled siromaštva ili gladi i nemaštine; kao i mnoga druga „postradanja“ koja se nekada preterano hiperbolizuju kao agonija, jer je to ipak do sada „najviši stepen definisane patnje“.