A-M

Afirmacija – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma afirmacija

Prema definiciji reč afirmacija ima značenje potvrditi, tvrditi, potvrđivanje, ali se često može odnositi i na neku izjavu koja se daje “pod zakletvom”, odnosno može da predstavlja postignite uspehe u nekoj oblasti rada i interesovanja, kao što su nauka, politika, ili da se odnosi na neko i vanredno postignuće, koje osobu afirmiše odnosno izdvaja je iz mase, ili izdiže izvan proseka.

Afirmacija kao predominantno filozofski pojam

Prema postulatima savremene filozofije, sve ono što neka osoba misli, govori ili oseća, jeste neki vid njene afirmacije, čak i u smislu neophodnosti samopotvrđivanja, te su u tom smislu najveće i najvažnije takozvane pozitivne afirmacije, a kao neke promene koje nam pomažu da sebe bolje i spoznamo id a donesemo neke odluke koje će da unesu svrsishodne promene.

Svaka osoba ima određeni i utvrđeni sistem vrednosti, kao i mišljenja i uverenja, koja su u svim važnim trenucima od značaja kao pomoć i podrška, ali međutim postoje i oni stavovi koji su pak posve i negativni i koji dovode do toga da sami sebe sputavamo ili sabotiramo u daljem napretku.

Pretpostavka je da se sistem vrednovanja sebe i okoline nauči kao ponašanje i “usadi” u sistem i u naš organizam još od perioda najranijeg detinjstva, te se tokom odrastanja i sazrevanja ličnosti, samo dodatno nadograđuje i utvrđuje, mada u daljem napretku zavisi da li smo dovoljno sposobni ili afirmisani, ubeđeni, da želimo da ostvarimo neke ciljeve i rezultate.

Po mišljenju filozofa, princip afirmacije je zasnovan na priznavanju i poznavanju nekih ličnih ili “unutarnjih” istina i uverenja, te se na njima bazira sposobnost da se osoba izbori sa svim velikim ili malim poteškoćama i preprekama na koje nailazi na putu svoga napretka.

Veruje se da je u procesu afirmacije najvažniji usvojeni i automatski princip naučenog delanja ili ponašanja, kojim obezbeđujemo samopotvrdu i uspehe u domenima rada za koji smo se obučili ili školovali, te napredujemo kao individue i učimo da opstanemo u sistemu i društvu u kome naime i živimo, kao i da postanemo u nekom aspektu dominantni, najbolji ili izvanredni.

Osnovni problem nastaje pak u onom momentu kada se sistem verovanja koji imamo unutar sebe, postavi kao negativan i predstavlja prepreku i sputava nas da dalje radimo i uspevamo, te su ipak i upravo tada najvažnije pomenute pozitivne afirmacije.

Šta podrazumeva pojam pozitivnih afirmacija?

Prema brojnim učenjima, pozitivne afirmacije su ono što pokreće promene, te mogu biti pak i sopstvena uverenja u svoje mogućnosti i sposobnosti, koja pak doprinose da nestane i/ili da se potisne sve ono negativno i nužno loše, što osobu kao takvu sputava i sprečava njen dalji važan napredak i ciljana ostvarenja ideja i rezultata.

U našoj svesti postoje neke floskule koje nas ograničavaju i koje dovode da se stalno dvoumimo i preispitujemo te su u smislu pomoći važne neke kratke izjave ili pozitivne misli koje kao mantru sebi ponavljamo kako bismo prenebregnuli sve ono nedovoljno dobro i unapredili lični sistem ili vrednosti ili uverenja, koja su dobra i pozitivna.

Svaka osoba je u određenoj meri samokritična i ima unutrašnja dvoumljenja i “samodijaloge”, te koji mogu da budu vrlo i negativni, nepoželjni i destruktivni, te su upravo tada od najvećeg vrlog značaja pozitivne afirmacije, kojima je cilj da zamene ono loše u pozitivno i dobro, i da ne daju da se sistem koji je utvrđen i izgrađen lako poremeti, i da spreče kolebanja i dvoumljenja kojima i jesmo kao biće skloni.

Pozitivne afirmacije mogu biti jedan vid samo-pomoći, kada sebi pokušavamo da razložimo i da pojasnimo ono za šta jesmo dobri i što jeste suština napretka, te da prenebregnemo negativno ili i ono što nas “izjeda” ili sputava iznutra.

Pozitivne afirmacije kao deo psihološkog programa samopomoći

U psihološkom pogledu, smatra se da pozitivne afirmacije jesu jedna vrsta sopstvenih priznanja i shvatanja sebe, te realno sagledanje mana i vrlina koje kao individua posedujemo, i svrha im je i u tome da dovedu do odlučnosti i samosvesti o potrebi da se neki aspekti u životu promene ili da se unaprede i poboljšaju.

Princip pozitivnih afirmacija se sastoji u jednostavnom pravilu da se neka osoba pripremi na vrlo važne promene i da razdvoji svoje odluke da promene prihvati ili potisne, odnosno predstavlja ili shvatanje ili uverenje da je nešto dobro ili loše, te od lične percepcije zavisi da li će se ono što se želi i treba da shvati prihvatiti ili podsvesno potisnuti.

Dakle, pozitivna afirmacija jeste jedna vrsta naučene samo-pomoći i služi pre svega da nekoga podstakne da razmišlja i da se menja u pozitivnom smislu, te da reaguje na promene koje su bilo pozitivne ili negativne, te da ih umesto potiskivanja ili izbegavanja prihvata kao nužne i da ih na taj način primeni u praksi.

Psiholozi smatraju da je kod pozitivnih afirmacija najvažniji kontinuitet ili stalnost u ponavljanju pozitivizma i verovanja u sebe, te će se u tom slučaju i ona najdublje ukorenjena negativna i loša predubeđenja i uverenja promeniti uspešno, i postići će se jedna ravnoteža, te se naučiti veoma ili važna samokontrola ili sposobnost da se u svakom negativnom trenutku osoba samo-podstiče i da ostvari samosvest i samopotvrđivanje onoga što treba da bude, ili što već ona zaista jeste samo je potisnula sve to u sebi.

Svakako ukoliko neko nije sposoban da sam sebe pozitivno afirmiše, odnosno da sam sebi ipak pomogne ida promeni prošlost, da “gleda napred”, da se oslobodi negativnosti i sputavanja, tada svakako treba da se potraži stručna pomoć od lica iz domena psihologije ili psihijatrije, te da se in a taj način uz tuđu podršku i izlaganje uviđenih kvaliteta i dobrih osobina koje neko u vama vidi i prepoznaje, i vi promenite i prihvatite sebe kao osobu koja je sposobna da ide dalje i da uspe.

Neke od mantri koje se mogu ponavljati kao pozitivne afirmacije, odnosno jedna stimulacija koju morate da prihvatite i da u nju verujete su ili kratke forme koje ste sami za sebe osmislili, ili koje vam je preporučio psiholog ili psihijatar, i treba da ih ponavljate i da kada ste u teškoj situaciji ili se oko nečega brinete ili dvoumite, te se osećate sputano i “zarobljeno”, one budu vaš spas i da su upravo izlaz iz sveta neprihvatanja svojih mogućnosti i negativizma.

Dakle, vi sebi možete često ponavljati neke od sledećih primera pozitivnih afirmacija:

Ja mogu i ja želim da se promenim, i za to sam sasvim sposoban jer imam potencijale i odlučan sam da napredujem i da uspem;

Uspeh je ono čemu težim, i za šta se ja zalažem, i mogu da ga ostvarim jer vredno radim i trudim se;

Sada je pravo vreme i nema potrebe da se odlaže ono što želim;

Ja to mogu i ja ću uspeti, ne mogu me sputati tuđa mišljenja;

Ja želim, ja mogu, ja hoću, i zahvalan sam na svemu što imam, ali želim da ostvarim ono za šta radim i za šta se borim;

Reč “ja to ne mogu” nikome nije donela dobro, ali reč “pokušaću”, može da donese makar i malu promenu;

Ne želim da odustanem, ništa me ne košta da pokušam, i ako ne uspem to je jedno novo iskustvo.