A-M

Afinitet – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma afinitet

Prema definiciji je pojam afinitet određena sklonost prema nečemu, u smislu talenta ili nekada jednostavno smisla za određeni posao ili bilo koji vid predispozicije, nadarenosti, dara, sklonosti i veštine.

Prema drugoj dfefiniciji je pojam afinitet pretpostavljen kao jedna svojevrsna psihička jasna sposobnost koja generalno upravlja određenim postupcima prema onome što se iskreno želi i hoće.

Kada se za nekoga kaže u žargonu da ima ili nema afinitet prema tome, smatra se da osoba ima ili nema sklonosti ili u jednoj meri želje i potrebe za nečim u fizičkom ili psihičkom smislu.

Dakle, afinitet može da se predstavi kao sklonost, težnja, želja prema nečemu, te je pojam koji ima više sinonima i označava talenat i/ili dopadanje i zainteresovanost prema određenom radu, osobi, aspektu života uiopšteno.

Svakako je jasno da je pojam afinitet jedna od „tuđica“ koja je u stalnoj upotrebi u žargonskom govoru, te se često dešava da se misinterpretira, pa je potrebno bliže je objasniti putem definicija ili sinonima koje odgovaraju našem jezičkom mentalitetu.

Pojam afinitet je u upotrebi u hemiji, i on tada označava sklonost ka međusobnom privlačenju određenih molekula ili atoma da grade hemijske veze odnosno jedinjenja.

Opet je dosta česta upotreba pojma afinitet i u sociologiji, i tada on označava jedan aspekt ljuskih odnosa, te predstavlja srodstvo duha i psihe, u smislu međupovezivanja među onima koji imaju ista ili slična interesovanja, koji imaju sklonosti ka zajedničkim ciljevima i idejama.

Sociologija ima i takozvane grupe afiniteta, koje obuhvataju osobe koje se osećaju blisko i lako se povezuju međusobno jer se osećaju srećnije i lagodnije u krugu ljudi koji imaju slična shvatanja i stavove, te nemaju pritisak da se sa nekim sukobe u mišljenju i idejama, što stvara jedan aspekat sreće i zadovoljstva i u krajnjem slučaju osećanje pripadanja grupi.

Može da se pojam afiniteta u sociologiji često iskoristi za obrazloženje institucije braka, kao afiniteta između dve osobe koje su „se pronašle“ i koje su pored emocija postigle jedan veći nivo povezanosti na psihofizičkom polju, kada se slično sa sličnim povezuje.

Kada se posmatra u figurativnom smislu, afinitet je termin koji predstavlja i sklonost ka nečemu ali i jedan vid sličnosti i ostvarenja bliskosti sa osobama koje su zajedničkih pogleda na svet.

Nekada se afinitet može posmatrati kao takozvani „stepen lakoće“ kojim se dovode u blisku vezu i stvara se spoj između različitih elemenata, te se on uzima kao osnova građenja iskrenih prijateljstava, sa onim osobama sa kojima se imaju neke slične sklonosti, i sa kojima se žargonski rečeno „klikne“ na svakom nivou međupovezivanja.

Opet je često afinitet definisan kao srodnost u raznim nivoima, kao magnetizam ili privlačnost ka nekome ili nečemu, dok je generalno u genetici pojam definisan kao sklonost ka nasleđivanju određenih osobina ili bolesti i stanja, od strane bliskih srodnika.

Kada se afinitet opet posmatra kao stečena osobina, ona nastaje ponavljanjem i razvojem postepene sklonosti ka nečemu kao smisao navike, ali sa ovim pojmom svakako ne može biti sinonim, jer je za afinitet potrebna volja i želja, te predispozicija u smislu talenta i smisla da bi se sama sklonost razvila u potrebnom stepenu ali bez ulaganja napora.

Neki od najpoznatijih sinonima za pojam afiniteta su – inventivnost; želja; volja; sklonost; sličnost; prijateljstvo; povezanost; pripajanje; magnetizam; privlačnost; smisao; nadarenost; te i fluid odnosno „hemija“.

Kod afiniteta ne postoji pojam „napornosti i nečega nužnog“, već on treba da pretpostavlja lakoću i želju za obavljanjem nečega što ima smisla i za šta je neko iskreno opredeljen, pa se u smislu posla ovaj pojam upotrebljava da označi zanimanja za koja je neko jednostavno predodređen, koja radi iz zadovoljstva i koja mu nikako nisu napor već ih obavlja olako i uspešno kao jasnu posledicu afiniteta.

Često se za nekoga kaže da jednostavno prema nečemu nema afiniteta, u smislu da radi ono za šta nema sklonosti, te i želje i volje da određeni posao radi i onda po difoltu i ne može biti sasvim uspešan u tome.

Kada se radi o povezivanju osoba tada je pojam afiniteta označen kao postojanje fluida ili magnetizma među ljudima, koji su razvili ili slične emocije jedni prema drugima, ili opet imaju slična interesovanja u raznim poljima te se na takav način osećaju „familijarno“ jedni sa drugima.

Pojam afinitet je poreklom iz latinskog jezika i označava neki povezanost ili srodnost, te može i da se definiše kao sklonost ili sličnost, pre svega sa aspekta hemijske privlačnosti i povezivanja određenih elemenata u jedinjenja građenjem veza, što se opet može preneti na razne ne-naučne društvene aspekte.

Dakle, jasno je da se afinitet posmatra pre svega sa aspekta hemije kao sklonost sličnih elemenata da lako grade određene hemijske veze, te sa aspekta biologije kao sklonost da se određene osobine koje su genetski markirane naslede od srodnika.

No u žargonu i figurativno posmatrano je afinitet jednostavno rečeno sklonost ili predodređenost za nešto, kao i sposobnost i lakoća da se određene veze među ljudima uspostave ili da se rade pak poslovi za koje se ima talenat, želja, volja i naravno sposobnost i kvalifikacija.

Sponzorisano

loading...
Loading...