Definicija i poreklo pojma aferim
Termin aferim je poznati turcizam, koji ima najčešće značenje, bravo, svaka čast, „živ bio“, i izražava oduševljenje ili podršku nečijem postupku ili ponašanju.
Ovakav pojam se pre svega odnosi na podržavanje nekog dela ili postupka, te se prevodi i kao „dobro je obavljeno“, super urađeno, odlično rešeno, ali generalno se najčešće prevodi kao pojam sa bravo ili svaka čast.
Turcizmi su dosta uzeli maha u vremenu nakon okupacije Osmanlija u našoj istoriji, pa su se neki i zadržali do danas, mada je u poslednjih nekoliko godina došlo i do ekspanzije turske kulture u modernom dobu, te se sve češće poklanja pažnja i običajima i jeziku ovog naroda koji ima mjednu veoma bogatu kulturu.
No, postalo je u žargonu i pomodarstvo da se umesto našeg termina svaka čast ili bravo, upotrebi pojam aferim, pa je na neki način i besmisleno kada neko u sintaksi koristi ovakav termin kao na primer „Osvojio si prvo mesto! Aferim!“.
Ranije je bilo sasvim uobičajeno da se u pre svega seoskim ili da se kaže ruralnim područjima koriste reči koje su turcizmi, bez neke jasnije svesti i namere za time, jer je od predaka ostalo to kao navika da se upotrebe pojmovi bostan, avlija, džezva, jorgan, iako postoje reči u našem jeziku koje su sasvim adekvatna zamena za pomenute pojmove.
No, mladi u urbanim sredinama često iz pomenutog čistog pomodarstva koriste neke uobičajene reči koje su turcizmi, nekada bez jasne svesti o njihovom tačnom značenju, možda sa namerom da pokažu u društvu koliko su jezički edukovani, iako je verovatno da su pojmove „pokupili“ iz turskih serija koje su kod nas u ekspanziji popularnosti, ili da se na ovakav način pohvale da su bili na letovanju u nekoj od popularnih destinacija u Turskoj.
Svakako nije ni najmanje loše obogatiti svoj rečnik, te ovakve pojmove znati kada se ode u zemlju u kojoj su oni deo govornog i pisanog jezika, i jednostavno svakako nije teško da u Turskoj nekome kažete bujrum, merhaba, aferim, i slično, kao deo osnovnih pozdrava i neke bazične komunikacije.
Kod nas se pojam aferim koristi pre svega u žargonu, u svakodnevnoj komunikaciji, dok ređe u medijima ili stručnim komunikacijama, a jeste kako je navedeno u upotrebi i značenju kada pak nekome želi da se uputi odobravanje ili pohvala, u smislu tako je, tako treba, bravo, odlično je odrađeno ili svaka čast.
Kada se neko koristi stranim rečima odnosno popularnije rečeno tuđicama ili ovde turcizmima, poželjno je svakako da zna njihovo značenje koje će da stavi u sintaksu ili rečenicu, kako pre svega ne bi ispao smešan i kako njegova potreba da se istakne ne bi završila podmehom i vrlo čestim podrugivanjem okoline jer je reč upotrebio u potpuno pogrešnom kontekstu po značenju.
Neki od najpoznatijih turcizama koji su i danas kod nas u upotrebi biće navedeni u nastavku teksta kako bi se doprinelo svesti o njihovoj upotrebi nekada i bez preke potrebe, ali svakako je mnogo bolje kada se zna i razume šta reč predstavlja i kako se prevodi.
Aferim je pojam koji se u turskom jeziku dakle kako je i navedeno označava i prevodi kao – svaka čast; bravo; odlično; super; tako treba; mada nekada može da se predstavi kao ponosni smo na tebe; osvetlao si obraz; oduševio si nas.
Pomenuti pojam se ustalio pšre svega kao deo govornog ali i književnog jezika u nekim pokrajinama, te se tako i koristio pre svega u vranjanskom i niškom žargonskom jeziku, pa se sreće i u delima Bore Stankovića „Nečista krv“ i „Zona Zamfirova“, i danas se takođe koristi kao deo tog specifičnog dijalekta, u svakodnevnom govoru, kao termin čestitamo odnosno „Aferim bre“.
Avlija je pojam koji na našem jeziku označava dvorište, okućnicu, i on je i danas u ruralnim sredinama veoma čest i upotrebljava se bez nekog prethodnog promišljanja o mogućem jasnom smislu našeg pojma, jer je postalo stvar navike i jer se data reč ustalila u jeziku kao takva, od predaka pa do danas, pa ona nekako i manje „para uši“.
Akšam je pojam koji označava u našem jeziku sumrak, predvečerje, veče, pa je poznat i pozdrav „Akšam lar“ koji na turskom znači „Dobro veče“.
Baldisati je turcizam koji na našem području ima prevod premoriti se; „crći od rada“; dok sličan termin balisati označava onesvešćivanje od umora ili od nekog uzbuđenja ili iznenađenja.
Bošča je turcizam koji označava sinonim za naš pojam stoljnjak; pokrivač za sto; mada može da znači i maramu kojom se žene ubrade kada idu na molitve ili generalno maramu kao jedan modni detalj.
Astal je turcizam koji se koristi kao pojam za sto na kome se obeduje ili jednostavno kao sto koji je deo nameštaja, dok je pojam sofra označen kao sinonim za postavljen sto odnosno obed koji se pretpostavlja kao bogat i predstavlja ručak; večeru ili doručak.
Bostan je dobro poznati termin koji u našem jeziku predstavlja lubenicu, dok je berićet pojam koji označava blagostanje i bogatstvo u najširem smislu reči, mada pre svega bogat rod u selu i u poljoprivredi, rodnu godinu, dobru sezonu.
Basamak je termin koji označava stepenik, stepenice (tada se koristi množina basamaci), pa se umesto sintakse „Sedim na stepenicama“ upotrebljava ona sa turcizmom „Sedim na basamaku“.
Baška je pojam koji je dosta čest i koji ima više značenja ali pre svega se prevodi kao još; reci mi još, šta još ili nekada kao termin na stranu; posebno; odvojeno i u turskom jeziku je višeznačna reč, koja se generalno kod nas upotrebljava veoma često u pogrešnom kontekstu.
Bezistan je pojam koji odgovara mestu za trgovinu robom, te je kod nas sinonim za pijacu, ali je kod Turaka to naziv za njihov poznati „Bazar“ gde se vrši cenjkanje i ponuda i potražnja zaista najraznovrsnije robe.
